Partizanova fabrika talenata iz italijanskog ugla

Zamislite da su  igrači Barselone – Mesi, Suarez, Nejmar trenirali u istoj fudbalskoj školi. Ili da su svi članovi američkog košarkaškog Drim tima košarku učili na istom terenu. Kako biste zvali taj klub ili teren? Fabrika talenata.

U vaterpolu takva fabrika talenata zaista postoji. To je Sportski centar Banjica, dom Vaterpolo kluba Partizan.

Ovako počinje reportaža o VK Partizan, koju je objavio ugledni italijanski sajt waterpolodevelopmentworld (wpdworld.com). Novinar sajta Fabricio Napoli je tokom Evropskog prvenstva u Beogradu posetio Partizan, koji je nazvao fabrikom talenata. Istakao je: “da su skoro svi članovi seniorske reprezentacije Srbije, svetskog i evropskog prvaka, prošli kroz Partizan – od 13 igrača, u Partizanu nije igrao samo Sava Ranđelović, a njih deset je prošlo kroz mlađe kategorije crno-belih”.

I svet zna da ceni vaterpolo blago koje srpski i svetski sport ima na Banjici. Opširna reportaža, u kojoj je najviše pažnje posvećeno Partizanovoj školi podeljena je u tri dela. Fabricio Napoli u uvodu navodi da posetom Banjici redakcija pokušava da „ukrade“ tajnu Partizanovih uspeha.

Prenosimo najzanimljivije delove iz reportaže

1.Banjica – mesto istorije i žrtvovanja

U prvom delu direktor Partizana Mirko Bradajić je uveo čitaoce sajta u priču o crno-belima. Istakao je da u  Partizanovoj školi sada trenira oko 250 – 300 dečaka.

-Sva deca imaju isti san – da dođu do prvog tima Partizana – istakao je Bradajić.

Ekipa Waterpolo develoment worlda je na Banjici naišla na legendu svetskog vaterpola Igora Milanovića, danas trenera Galatasaraja, koji je sa svojim klubom došao na sparinge sa Partizanom.

– Tokom pauze u nacionalnim prvenstvima veliki broj klubova nam se javlja sa željom da dođe na Banjicu i sparinguje sa Partizanom. Zbog organizacionih razloga ove zime smo pozitivno mogli da odgovorimo samo Igorovom Galatasaraju i Ferencvarošu.

Ispred sale u kojima se nalaze trofeji Partizanovih vaterpolista, mnoge druge uspomene, fotografije Partizanovih vaterpolista koji su igrali na Olimpijskim igrama i slavnih trenera,  nalazi se velika slika ekipe Partizana koja je 1964. osvojila prvi Kup evropskih šampiona.

– Ovde ne čuvamo sve pehare i medalje, jer jednostavno nemamo dovoljno mesta – objašnjava Bradajić- Najbitnije je da svako ko dođe na Banjicu da trenira vidi da dolazi u klub bogate istorije, koja daje dodatnu motivaciju da bi se igrač dokazao u Partizanu. Put od početnika do vaterpolo igrača je dugačak proces selekcije i iziskuje mnogo žrtvovanja – naglasio je Bradajić i kasnije dodao. – I pored toga vaterpolo je sve popularniji, zahvaljujući uspesima reprezentacije. Zato danas možemo da kažemo da je vaterpolo najpopularniji sport u Beogradu.

Put od početnika do vaterpoliste kreće u vaterpolo školi, koja prima decu od pet do deset godina. Škola je podeljena u tri grupe. Posle škole mladi sportisti počinju i sa takmičenjima, a podeljeni su u pet uzrastnih grupa: do 11, do 12 godina (dva tima), do 13 godina (dva tima), do 15 godina (dva tima) i do 17 godina. Najuspešniji polaznici Partizanove škole već u juniorskim danima takmiče se u seniorskim ligama, u ekipi Partizana 2 (16-godišnjaci i 17-godišnjaci), koja učestvuje u drugoj srpskoj ligi i u VK Banjica (od 16 do 18 godina), koji igra u Prvoj ligi Srbije i poslednja je prolazna stanica do prvog tima.

Uključujući šefa stručnog štaba Vladimira Vujasinovića u Partizanu radi 16 trenera

Pitanje je  u čemu je Partizanova tajna uspeha, koji ne izostaju i pored teških uslova u kojima klub deluje, u nedostatku finansijskih sredstava.

– Nema tajne. Jednostavno, radimo svoj posao, uz podršku mnogih šampiona koji su prošli kroz Partizan. Oni i sada provode mnogo vremena na bazenu, savetuju mlade igrače i takav odnos se prenosi sa generacije na generaciju. Disciplina je veoma važna. Ovde igrač nije samo ime, on je  član Partizana, predstavlja klub i van bazena. Mora u skladu s tim da se ponaša. Naravno, svako ima pravo na grešku, ali ako neko postane problematičan, ne može da ostane u klubu. Tim, Partizan je uvek na prvom mestu.

2. Partizanova akademija: Talenat nije dovoljan

Zoran Milenković, trener Banjice i selektor reprezentacije mlađih juniora, je govorio o sistemu rada u Partizanovoj školi, koja je dala mnogobrojne šampione.

–Deca počinju da treniraju u vaterpolo školi, u kojoj na bazen dolaze tri puta nedeljno.Sa deset godina uključuju se u najmlađu takmičarsku ekipu – objasnio je 30-godišnji trener Milenković, koji je igračku karijeru morao da završi sa 18 godina, zbog povrede.

Sa 11 godina mladi sportisti  uče šta su pozicije u timu – centar i spoljni igrači. Ali, kaže Milenković tada se još uvek ne uči napredna taktika, to dolazi kasnije.

Od 15 godine vaterpolisti Partizana treniraju skoro svakodnevno.

– U tom uzrastu počinju i treninzi u teretani, ali igrači rade samo osnovne vežbe, jer ne želimo da previše „napumpaju“ mišiće. Sa 15 godina deca imaju i do sat vremena plivačkog treninga više nego do tada. Do ovog uzrasta vaterpoliste učimo da igraju na svim pozicijama, a od 15 godine se trudimo da kod svakog prepoznamo na kom mestu u timu može najviše da se razvije i da pruži.

Kada možete da prepoznate da neki dečak ima talenat za vrhunske domete?

– Talenat se prepozna brzo, ali važno je da prepoznamo da taj talenat može da se razvija duže vreme.

Mnogo vrhunskih igrača je sazrelo u Partizanovoj školi. Šta im je zajedničko iz perioda dok su još bili deca?

-Svako je jedinstven, ali svakome treba vremena i dosta rada da postane sjajan igrač . Na primer, Filip Filipović nije u početku bio dobar plivač. Dušan Mandić je, kad je sa 16 godina došao u Partizan iz Primorca, bio debeljuškast. Nikola Jakšić je odličan primer, probao je sve kako bi napredovao. Kad je imao 15 godina već je radio na poboljšanju šuta, dolazio je da trenira rano ujutro i mnogo je napredovao da bi  ušao u seniorsku reprezentaciju.

Da li bi ti igrači postali veliki i da su odrasli u nekom drugom klubu, a ne u Partizanu?

-Ne znam. Ono što znam je da je Partizan vaterpolo univerzitet. Bez nas, vaterpolo u Srbiji verovatno ne bi postojao.

3.Vlada Vujasinović zabrinut za budućnost srpskog vaterpola

Prvi trener Partizana Vladimir Vujasinović je bio kapiten ekipe koja je Partizanu 2011. godine donela sedmu titulu prvaka Evrope. Veče uoči finala Lige šampiona, u junu 2011. u Rimu govorio je saigračima “Sutra pobeđujemo”. Partizan je dan kasnije velikog favorita Pro Reko pobedio sa 11:7. Tada se Vladin status promenio, nije više bio samo veliki šampion, već istinska legenda.

Danas Vujasinović nije samo trener prvog tima, radi i sa ekipom Banjice, a vodi i juniorsku reprezentaciju Srbije, koja je aktuelni prvak sveta.

I sada na Banjici trenira mnogo mladih vaterpolista koji bi mogli da postanu zvezde. Međutim, moguće je da dugoj tradiciji uspeha i stvaranja vrhunskih igrača dođe kraj.

– Finansijsko stanje u klubovima u Srbiji je opasnost za vaterpolo u Srbiji. Već godinama unazad država ne štiti klubove kao što su Partizan i Vojvodina, koji su pisali istoriju srpskog vaterpola. Deset godina čekamo na Zakon o sportu, a u međuvremenu se oslanjamo samo na sopstvene snage. Nije lako – kaže Vujasinović.

Vujasinović  blisko sarađuje sa selektorom A reprezentacije Dejanom Savićem, čak ga je i zamenio na klupi nacionalnog tima Srbije u meču Svetske lige sa Francuskom.

– Srbija postiže velike uspehe, zato što ima izuzetnu ekipu, kakvu nisam video nikad u svojoj celoj karijeri. Igrači su veliki prijatelji. Uzajamno poštovanje je ključ uspeha. I sve je to zasluga Dejana Savića – zaključio je Vujasinović.