Poslednji pozdrav Ranki Pudar Pavkov

Vaterpolo klub Partizan je ostao bez velikog prijatelja i saradnika Ranke Pudar Pavkov, dugogodišnjeg direktora SC Banjica, koja je iznenada preminula u nedelju.

Gospođa Pudar Pavkov je sahranjena danas na Topčiderskom groblju, a prethodno je u trofejnoj sali Vaterpolo kluba Partizan održana komemorativna sednica.

Prisutnima se obratio Zoran Avramović, predsednik Skupštine VK Partizan i Izvršni direktor VS Srbije, koji je kazao:

“Poštovana porodico,poštovani prijatelji Vaterpolo kluba Partizan i Sportskog centra Banjica,
Teška mi je i bolna obaveza da se ispred Vaterpolo kluba Partizan, Sportskog centra Banjica, ujedno i od celokupne vaterpolo organizacije oprostim od našeg istaknutog člana, kolege i prijatelja koji je toliko mnogo učinio da naš klub organizacija i sport postižu vrhunske sportske rezultate kojima se svi ponosimo. Porodici preminule Ranke Pudar-Pavkov u ime Vaterpolo kluba Partizan, Sportskog centra Banjica i Vaterpolo saveza Srbije izjavljujem najdublje saučesće.

Dragi članovi Rankine porodice,dragi sportski i vaterpolo prijatelji,

danas kada se opraštamo od priznatog sportskog radnika, privrednika i upornog borca za status sportskih objekata i uslova za rad kakve sportisti treba da imaju dozvolite mi da se ukratko i skromno podsetimo na vreme kada je Ranka uplivala u naše bazenske vaterpolo vode.

U naš sport, vaterpolo, Ranka je kročila uoči Prvog svetskog prvenstva u plivanju,vaterpolu i skokovima u vodu, koje je održano u Beogradu u septembru daleke 1973 godine. Tada smo je mi vaterpolisti upoznali kao službenika novoizgradjenog Sportsko-rekreativnog centra Banjica, bazena, koji je pored ostalih objekata u Beogradu bio domaćin takmičenja. Ubrzo biva i imenovana na mesto direktora istog objekta. Od tada počinje ona prava,istinska saradnja kluba i bazena koja je iznedrila toliko olimpijskih, svetskih i evropskih šampiona, a Vaterpolo klub Partizan osvojio brojne titule u domaćem prvenstvu, kupu i evropskim klupskim takmičenjima.

Njeno izuzetno umeće, upornost i vizionarstvo učinilo je da Sportski centar Banjica danas izgleda potpuno drugačije nego kada je izgradjen.

Umnogome njenom zaslugom, Banjica je obogaćena novim sardržajem: teniskim terenima, prestižnim saunskim blokom, poslovnim i kancelarijskim prostorom.Kroz bazen su defilovali učenici, studenti, sportisti, rekreativci, vojska, policija, gnjurci i teniseri, deca svih uzrasta.Verujem da mnogi pamte kako su prve zaveslaje napravili baš na bazenu Banjica. Ali i da se podsetimo da je Ranka svoj radni vek na Banjici i Partizanu provela i u turbulentnom političkom previranju u zemlji, vremenu rata na ovim prostorima, NATO bombardovanju i višegodišnjim užasnim sankcijama.Trebalo je sačuvati objekat i klub od nasrtaja raznoraznih moćnika, nestašice energenata i hemikalija i posledica sankcija. Ona je to umela i znala je da se izbori sa problemima, jer je volela svoju Banjicu i svoje prijatelje iz vaterpolo sporta.

Bila je borac bez straha. Njeno stvaralaštvo i upornost bila su i danas su naša baza. Uspešno zajedništvo Partizana i Banjice je njeno delo. Na našu radost, na zavist mnogih, Vaterpolo klub Partzan je radeći i igrajući svoje utakmice na Banjici osvojio sve trofeje koje jedan klub može da osvoji u klupskim i evropskim Kup takmičenjima.

Njen autoritativan stav učinio je da se i glas zaposlenih u sportskim centrima čuje i uvažava sa ciljem da se uslovi za rad i poslovanje sportskih objekata poboljšaju za dobrobit korisnika.Vodila je računa i o svojim zaposlenim i mislila je na njih i kada su odlazili u penziju. I nesebično im je pomagala. Zauzvrat tražila je samo poštovanje i lepu reč.

Kao bivši sportista razumela je potrebe sporta. Udata za takodje bivšeg sportistu usmeravala je i svoju decu ka sportu. I Maja i Marko svoj radni vek provode u sportskim organizacijama. Želim im da budu uspešni najmanje kao njihova Ranka. Onda u bazenu neće biti zime.

Odlazi još jedna legenda našeg sporta. U senci mnogo poznatijih i zvučnijih imena. Ali nimalo manje zaslužna. Zadužila je naš Partizan i naš sport. Ostaje velika praznina. Vaterpolo sport je od sada siromašniji za jednog posvećenog funkcionera i uspešnog sportskog radnika i privrednika, odanog saradnika.

Preselila se Ranka kod svojih nekadašnjih kolega i prijatelja Jovice Miškovica, Predraga i Nenada Manojlovića, Uroša Marovića, Miše Markovića , Mirka Sandića, Zorana Jankovića…. Od sada u toj “nebeskoj upravi”.

Sve ovo sam naveo jer je Ranka volela našu, kako mi vaterpolisti umemo da kažemo, samo nama razumljivu igru i svoje prijatelje vaterpoliste. Njenu ideju i “model upravljanja” sportskim objektima još i danas mnogi ne razumeju. Zato i nemaju medalje i pehare. Mi u Partizanu i Vaterpolo savezu ih imamo pune vitrine.

Ne dozvolimo da smrt pobedi. Učinimo da se dobra dela spasu od zaborava. Ranka je to zaista zaslužila. Ona je činila dobra dela. Mi vaterpolisti to najbolje znamo.

Draga Ranka, u ime Vaterpolo kluba Partizan, Banjice, Vaterpolo saveza Srbije, u ime svih tvojih prijatelja i kolega i u ime cele vaterpolo porodice upućujem ti poslednji pozdrav.

Počivaj u miru i spokoju i neka ti je večna slava i hvala.”